STUDIJA „ELECTORAL SYSTEMS IN THE WESTERN BALKANS“

U okviru projekta „Electoral Systems in the Western Balkans: more democracy, more accountability?“ osmočlani istraživački tim proizveo je studiju o efektima i potencijalima za poboljšanje izbornih sistema u regionu.

Cilj projekta je bio da istraži efekte izbornih sistema u društvima sličnog konteksta. Osim zajedničkog regiona i deljenog (post)tranzicionog nasleđa, radi se o društvima sa sličnim institucijama i nažalost gotovo identičnim problemima u pogledu demokratskog razvoja, tj. demokratske konsolidacije. Svih šest izbornih sistema nominalno su proporcionalni, iako se međusobno razlikuju u odnosu na broj izbornih jedinica, otvorenost izbornih lista, kao i pojedinačne propise koji se tiču raspodele mandata, zastupljenosti manjinskih grupa i drugih pojedinosti.

Izborni sistemi su analizirani na osnovu osam izabranih kriterijuma, prema uticaju na izbornu participaciju, predstavljanje žena, predstavljanje etničkih manjina, disproporcionalnost izbornih rezultata, geografsku zastupljenost izabranih predstavnika, zatim prema efektima na partijski sistem i konačno, prema dva kriterijuma koji se odnose na rad izabranog parlamenta – legislativnu inicijativu i nadzornu funkciju.

Nalazi studije su dvojaki i ukazuju na to da izborni sistem ima značajan efekat, ali da su aktuelna politička dinamika, politička kultura, kao i opštedruštveni kontekst takođe veoma važni faktori uticaja. Recimo, uočen je presudan uticaj izbornih mehanizama na predstavljanje manjina i žena, koje je naročito poboljšano uvođenjem kvota u izborne sisteme širom regiona. Što se manjina tiče, posebno je zanimljiv slučaj Severne Makedonije, u kojoj albanska zajednica stiče predstavljanje približno jednako zastupljenosti u opštoj populaciji, iako ne postoje konkretne mere pozitivne diskriminacije vezane za manjinske liste – već je zemlja podeljena na 6 izbornih jedinica, a u jednoj od njih Albanci čine apsolutnu većinu stanovništva, te lakše dolaze do mandata.

Sa druge strane, na izbornu izlaznost prevashodno utiče aktuelna politička dinamika – primećeno je da se participacija povećava onda kada dolazi do političkog konflikta i posebno na izborima na kojima se očekuje da će doći do smene dugotrajnih vlasti. Zanimljivo je primetiti da Srbija i Crna Gora imaju gotovo identičan izborni sistem, uz to veoma rigidan, koji bi po prirodi trebalo da obeshrabruje participaciju – ali da je izlaznost u Crnoj Gori značajno viša nego u Srbiji. Sličan je efekat političke dinamike na rad parlamenta.

Takođe, u pogledu efekata na partijski sistem, u svim analiziranim slučajevima primetan je dugoročni trend malih stranaka koje kontinuirano ulaze u parlament bez podrške glasača, tj. „šlepanjem“ na listama većih partnera. Ovo se događa bez obzira na to da li sistem ima otvorene liste, što je mera koja bi u načelu trebalo da smanji takvo ponašanje političkih aktera.

Dalje, u celom regionu je primećen fenomen metropolizacije, tj. prezastupljenosti poslanika koji dolaze iz prestonice, u odnosu na udeo broja stanovnika u ukupnoj populaciji. To vodi dodatnom problemu, da veliki delovi zemlje nisu zastupljeni, tj. da ogroman broj lokalnih samouprava nema „svog“ poslanika u skupštini. Problem je posledica pre svega političke centralizacije ovih društava, gde su gotovo sve političke stranke i njihovi funkcioneri stacionirani u glavnim gradovima, te oni očekivano dobijaju ključna mesta na izbornim listama, ali i najveći pristup medijima i finansiranju. Fenomen je naročito izražen u Albaniji, gde uprkos postojanju 12 izbornih jedinica, više od dve trećine parlamenta redovno dolazi iz Tirane, u kojoj zvanično živi manje od petine populacije.

Studija je takođe obuhvatila i nekoliko preporuka za poboljšanje izbornih sistema, namenjenih ne samo stručnoj javnosti, već i političkim odlučiocima. Preporuke se odnose na veću personalizaciju sistema, uvođenje većeg broja izbornih jedinica i obaveze kandidata da žive u izbornom okrugu u kome se kandiduju, uvođenje pravila za koalicije, poboljšanje manjinskog predstavljanja i predstavljanja žena, kao i podsticanje izborne participacije – kroz ranu socijalizaciju budućih glasača, efikasniji rad izborne administracije, ali i razmatranje uvođenja mera glasanja na daljinu, ali na način koji bi bio pouzdan i siguran, kako ne bi proizveo dodatno nepoverenje građana u izborni sistem.

Projekat je sproveden uz podršku Evropskog fonda za Balkan, a kao koorganizator projekta učestvovao je Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative. Studija je predstavljena 6. decembra 2021. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a imaće još jedno predstavljanje 17. decembra na Evropskom univerzitetu u Tirani.